Knjige – Istorija prvih knjiga

Knjige – Istorija prvih knjiga

Dok čitamo knjige raznih autora ne pada nam sigurno na pamet da razmišljamo kako je i kada knjiga kao takva nastala i kakvo je njeno istorijsko poreklo. Poreklo reči knjiga je nejasno, ali se pretpostavlja da je nastala od staroslovenske reči KENNING, što u širem smislu te reči označava svaki dokument većeg obima koji je fiksiran pismom – ispisan, i zabeležen na lako prenosivom materijalu. Po definiciji UNESKO-a, kniga je štampana publikacija sa više od 49 stranica. Ako ima manje od 49 strana, štampana publikacija se naziva brošura.

Kao fizički objekat knjiga je skup stranica povezanih zajedno.

elektronska knjiga
Elektronska knjiga

Danas imamo i elektronske knjige. To su publikacije knjige u digitalnoj, elektronskoj formi koja se sastojti od teksta i/ili slika. Moguće je čitati ih preko ličnih računara ili na tabletima, mobilnim telefonima ili preko nekih drugih elektronskih uređaja. Iako se elektronska knjiga definiše kao elektronska verzija štampane knjige, postoje knjige koje nikad nisu ni postojale u štampanoj formi.

Istorija knjige

Tablet describing goddess Inanna's battle with the mountain Ebih, Sumerian - Oriental Institute Museum, University of Chicago - DSC07117
Sumerska tablica
Više od 5000 godina je stara istorija knjige. Počinje sa razvojem pisanja i izumima kao što je papir i štampa i nastavlja se do današnjeg dana.

Najranija istorija knjige datira pre onog što danas nazivamo knjigama i počinje sa pločama od gline, skrolovima, papirusom, bambusovim daščicama i sl. Vremenom joj se, zavisno od materijala, menjao oblik i pribor kojim je pisana. Rimljani su pisali olovkom koja je ličila na grančicu koja bila je od kosti, a podloga po kojoj se pisalo je bila od voska.

Preduslov knjige je postojanje pisma. Na primer, u Egiptu su Rimljani uništili zabeleške napisane hijeroglifom jer su smatrali da je to pismo pagansko pa su zbog toga ti stari zapisi na komadu drveta, kosti ili na životinjskom rogu.

Istorija prvih pravih knjiga počinje na istoku gde su Kineske knjige sastavljane od bambusovih daščica. Babilonci, Asirci i Persijci su znakove utiskivali drvenim štapićem u mekane glinene pločice koje su zatim sušene i pečene.

KMM - Scherbe Boios
Stilos
Grci su zakone urezivali u drvene ploče, a Rimljani klesali u kamene ploče. Svakodnevne zapise radili su u drvenim pločicama prevučenim crnim voskom, pa ih povezivali metalnim prstenovima u knjigu. Pisaljka kojom su pisali je bila od kosti i zvala se STILOS, po čemu se danas naziva način pisanja, stil.

Stilos su prvo koristili stanovnici Mesopotamije da bi pisali na papirusu. Egipćani i Minjonci sa Krita si koristili stilos od različitih materijala: od delova biljaka koje rastu na obalama Tigra i Eufrata, a Egipćani i od kosti i metala.

Reč stilos je nastala od latinske reči stilus, a to je instrument koji su koristili stari Rimljani za klesanje skulptura. Stilos se koristi i u savremenoj umetnosti za crtanje i ručno utiskivanje. Koristi se za rezbarenje gline i metala. Stilos je zastupljen i u produkcijskim kućama kao igla za gramofon koja proizvodi zvuk.

Pojava papira

pisanje na papiru
Pisanje na papiru

Uvođenjem papira kao novog materijala dogodila se značajna promena. On je pronađen u Kini u drugom veku, a u osmom veku Arapi su preneli papir u Evropu. Opšta upotreba papira u Evropi počela je tek od petnaestog veka, što je značajno pojeftinilo izradu knjiga.

Srednjovekovne knjige su uglavnom bile Biblije i ostali verski spisi, a onda su se počele pisati knjige i iz drugih oblasti, prava, medicine, prirodnih nauka, letopisa i romana. Latinski jezik je bio najzastupljeniji.

Umnožavanje se prvo radilo rukom,  što su obavljali obrazovani ljudi. Mehaničko umnožavanje je počelo u starom veku, kada su Vavilonci upotrebljavali posebne kalupe za to. U Evropi je tehnika ksilografije (otisak pomoću drvenih klišea), počelo krajem četrnaestog veka , a od polovine petnaestog veka JOHAN GUTENBERG izumeo je štampanje pokretnim slovima, čime je izrada knjiga ponovo pojeftinila. Kasnije se taj način usavršavao, a danas sa novim tehnologijama došle su i elektronske knjige koje su sve popularnije.

Osim klasičnih knjiga u knjige spadaju i albumi za čuvanje kolekcija slika, fotografija, markica; dnevnici za periodične podatke, brodski  ili obični, u kom vlasnik piše svoje doživljaje; poslovne knjige za knjigovodstvo, za poslovne transakcije; školske knjige ili udžbenici, napisane prema planu i programu za školsku nastavu; enciklopedije koje sadrže objašnjenja o raznim temama; rečnici, knjige sa popisom reči; atlasi, zbirke geografskih i drugih karata.

SA KNJIGAMA, O KNJIGAMA, ČITAMO I UČIMO SVAKOG DANA!

Miljana Novaković

Pogledajte našu ponudu knjiga koje su napravljene na najboljem papiru i štampane najmodernijim tehnikama samo za Vas i Vaše mališane: KATALOG

Save

Pisana latinica

jul 11, 2017

Gde roditelji greše kada čitaju deci?

jul 11, 2017