Srpski Bukvar kroz istoriju

Srpski Bukvar kroz istoriju

Šta je bukvar?

Bukvar je priručnik za učenje čitanja i pisanja. Naziv je dobio po staroslovenskoj reči (buki – slovo). Za bukvar se koristi i reč Azbuka. Pomaže učenicima u učenju štampanih i pisanih slova i njihove zvučne vrednosti. Prvi poznati srpski bukvar štampao je Inok Sava 1597. godine u Veneciji.Vuk Karadzic i dodata slova srpskoj azbuci

“Što su gođ ljudi na ovome svijetu izmislili, ništa se ne može isporediti s pismom. Prijatelju ili znancu svome, koji je na daleko preko bijelog svijeta, poslati misli svoje na komadu artije; čitati, što su drugi pisali prije dvije iljade godina, i napisati, da mogu drugi poslije nekoliko iljada godina čitati; to je nauka, koja um ljucki gotovo prevazilazi, i moglo bi se reći, da je onaj, koji je prvi nju izmislio, bio više Bog, nego čovek.” – Vuk Stefanović Karadžić

Kad  je nastao bukvar?

Bukvar Inoka Save (20. maj 1597. godine) prvi je štampani uzorak iz perioda upotrebe srpskoslovenskog jezika. Bukvar Gavrila Stefanovića Venclovića (1717. godine) najstariji je sačuvani rukopisni primerak sa inovacijama u slovnom sastavu srpske ćirilice (grafije za ć, đ, dž). Sa bukvarom Teofana Prokopoviča ušao je ruskocrkveni jezik i ruskocrkvena ćirilica u srpsku pismenost i od tog vremena je u upotrebi u našoj crkvi. Novi pristup negovanju pisanoj reči donose Bukvar i Kaligrafija Zaharija Orfelina, koji do Dositeja Obradovića predstavlja jedinog pisca što je svoja dela štampao ruskom građanskom azbukom. Teodor Janković Mirijevski, u skladu sa kulturno-istorijskim promenama koje su nastupile poslednjih decenija XVIII veka, uz Bukvar donosi i Azbučnu daščicu, tablicu učenja slova (ne po azbučnom redu, već po sličnosti oblikovanja slova).

Sava Mrkalj
Sava Mrkalj

Bukvar Vuka Stefanovića Karadžića (Beč 1827. godine) prvi je srpski štampani bukvar na narodnom jeziku i reformisanoj, srpskoj ćirilici. Sam po sebi predstavlja neku vrstu sinteze, prvi put ostvarenih nastojanja pisaca prethodnih decenija na čelu sa velikim reformatorom srpske ćirilice Savom Mrkaljem.

Bukvar Save inoka (Dečanca) je bila knjižica dimenzija 10,1 sa 7,8 centimetara, od svega četiri strane, na kojima je bilo odštampano 37 slova azbuke, molitva za vežbanje čitanja i nekoliko brojeva za učenje računanja. Pet dana kasnije izašlo je drugo, četvorolisno izdanje, na osam strana. Burna vremena na prostoru Srbije i šire, ovaj bukvar su odnela u zaborav, pa za njega nije znao ni Vuk Karadžić, kad je stvarao svoj Bukvar.

Među mnogim vrlinama koje su izrečene o bu­kvaru Inoka Save, naročitu čini Bukvarska metodika, glasovna metoda učenja pisma (prema izgovoru glasova), što se ostvarilo u ovom bukvaru više od dva veka pre njenog uvođenja u evropsko školstvo. Pogledajte Prvi srpski bukvar Inoka Save

„najlušče ustrojeno pismo, gde, kako govori se, tako piše se, i kako je napisano, tako čita se“ – Pavle Solarić

Reforma bukvara

Vremenom će doći do inovacija u metodama ovladavanja početnim čitanjem i pisanjem, kao i do ekspanzije udžbeničke i priručne literature za ovu namenu.

salo debeloga jera naslovna stranica
Salo debeloga jera libo azbukoprotres

Prema podacima Bibliografije srpskih bukvara dr Borjanke Trajković, do sada se na srpskom jeziku pojavilo skoro 700 naslova ove vrste (uključujući i izdanja objavljena u dijaspori).

Prvim reformatorom smatra se Sava Mrkalj, koji je 1810. godine u Budimu objavio svoju reformu ćirilice u delu Salo debeloga jera libo azbukoprotres. Glavna odlika Mrkaljeve reforme se odlikuje isključivanjem suvišnih i menjanjem (oduzimanjem i dodavanjem) funkcija pojedinih već postojećih grafija ili grupa grafija i nije uvodio nova slova.

Mrkaljeva reforma, međutim, ima značaj azbučne revolucije. Vuk Stefanović Karadžić je na temelju Mrkaljeve reforme sproveo reformu šest slova srpske ćirilice (ć, đ, nj, lj, j, dž), ali je pre toga u svojoj Pismenici (Beč 1814) prvi visoko ocenio Mrkaljevu reformu. U trećoj deceniji XIX veka srpska kultura je postala bogatija za jedan bukvar štampan na narodnom jeziku reformisanom, srpskom ćirilicom – Bukvar Vuka Stefanovića Karadžića.

Budućnost bukvara

Nastava, pa i samim tim i Bukvar prelazi u digitalnu sferu tako da danas postoje aplikacije za učenje pisanja, video materijali sa uputstvima kako se pišu slova. U osnovne škole se unose novine te na tabletima deca uče da napišu svoja prva slova. Nadamo se da će Bukvari doći i na Mars sa čovekom, a nama ostaje nam to i doživimo.

Ovde možete videti i preuzeti arhivirana izdanja 19 srpskih bukvara u digitalnom formatu.

Čitajmo!

Moj prvi bukvar srpksi
Moj prvi bukvar

Serbian E books

oktobar 30, 2018

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.